Biljni svet

Divčibare biljni svet – Na Maljenu, a naročito kada je u pitanju Divčibare, postoji znatan broj biljnih vrsta, naročito drveća. Cela planina a posebno Divčibare, poznata je po livadama sa lepom mekom travom. Četinarske šume su od najvećeg značaja za Maljen.

Od četinara se na ovoj planini javljaju beli i crni bor, jela, smreča (u nešto manjem broju na nekoliko mesta), kleka i planinski bor, predstavljen sa malim brojem stabala. Šume belog i crnog bora su najzastupljenije na Maljenu i na njih otpada oko dve trećine šumske površine. Ove šume se javljaju kao šume crnog i belog bora i šume bez belog bora. Ovo je jedinstven slučaj u Srbiji da beli bor formira šumu bez učešća crnog bora. Posebnu zanimljivost predstavlja postojanje jedne manje skupine planinskog bora u samom centru Divčibara, s obzirom na to da ova vrsta četinara raste samo na nadmorskoj visini od preko 2000 metara.

Pouzdano se zna da ova skupina planinskog bora nije nastala pod uticajem čoveka, to jest da nije bilo kad od kog zasađena. Od listopadnog drveća su na Maljenu najzastupljenije bukva i breza, koje obrazuju šume bilo same, bilo u zajednici sa četinarima. Od ostalih lišćara na planini su zastupljene sledeće vrste: crni i beli jasen, hrast, cer, obična leska, mečja leska, jasika, planinska iva, gorski javor, divlja kruška, grab i druge. Valja napomenuti da je mečja leska vrlo retka vrsta drveća, jer predstavlja ostatak šumske vrste iz tercijara.

biljni-svet-divcibare-bor

Ceo Maljen, pa prema tome i Divčibare, poznat je po različitim šumskim i livadskim biljnim zajednicama. Zbog velikog broja biljnih vrsta ova planina, a naročito Divčibare kao jedan od njenih najlepših delova, tako reći preko cele godine je u cveću. Kada u martu počne sneg da se topi, iz njega se javljaju jeremičak (Blagojev likovac), crnjuša (vresak) i kaćun (šafran). Neobično je lep prizor posle zime videti ovo divno cveće i osetiti opojan miris jeremička, koji cveta belim cvetovima vanredne lepote, u društvu crnjuše i njenih lepih, sitnih, rumenih cvetova i ljubičastog kaćuna. I jeremičak i crnjuša su poreklom elementi ilirske flore. Dok su u aprilu još u cvetu jeremičak i crnjuša, svoje cvetove razvija sve više biljki, među kojima su najlepše i najznačajnije za floru Maljena jaglika i narcis. Početkom proleća, na celoj planini, u štitastim cvastima sastavljenim od divnih cvetova žute boje, javlja se jaglika. Po svojoj lepoti ova biljka, koja samoniklo raste na masivu Maljena, ni po čemu ne zaostaje za jaglikom koja se gaji u vrtovima. Krajem aprila i početkom maja pojavljuje se najlepši cvet planine – narcis (sunovrat). Rastući na visokoj zelenoj stabljici, koja se pri kraju blago povija, narcis cveta prekrasnim belim cvetom koji ima uspravnu krunicu. Sredinom meseca maja, kada je narcis u jeku cvetanja, livade Maljena pružaju izvanrednu sliku: na laganom planinskom povetarcu njiše se na svojoj visokoj zelenoj stabljici lepi beli cvet, pa se na momente dobija utisak da se u zelenom moru blago penušaju talasi. Narcisa ima više vrsta, a među njima narcis na Maljenu najlepši je predstavnik svoje porodice, po čemu je dobio pravo da se u nauci naziva pesničkim narcisom. Narod ovaj cvet zove dokoljen, jer mu stabljika obično doseže do kolena.

U toku meseca maja, pored drugih biljaka koje počinju da cvetaju, narcisu pravi društvo svojim lepim zagasitocrvenim cvetovima planinska babosvilka (babina svila). Porodica orhideja zastupljena je na livadama Maljena purpurnim kaćunkom (salepom), koji predstavlja ukras pašnjaka. Kada u junu počne da procvetava narcis, uz drugo cveće javlja se svojim dekorativnim, krupnim cvetom, čija ja crvena osnova poprskana tamnim pegama, zlatan (zlatni šumski ljiljan), koji cveta i celog meseca jula. Od meseca juna, kada su livadske trave dobile puni rast, livade Divčibara predstavljaju prekrasan ćilim, satkan od cvetova najlepših boja. U tome šarenilu raznog cveća u mesecu julu javlja se lincura (žuta gencijana), lekovita biljka, sa većim brojem krasnih žutih cvetova. U isto vreme kada i lincura pojavljuje se sa krupnim zagasitoplavim cvetovima, koji deluju vrlo dekorativno, svećica (plava gencijana). Svećica ukazuje da su tamo gde ona raste, ukoliko ih sada nema, svojevremeno postojale šume jele i smreče.

biljni-svet-divcibare-narcis

Od endemičnih (domaćih, ograničenih na jednu određenu oblast) biljaka, ovde na Divčibarama rastu i bosanska i jadranska perunika. Za prvu je od Republičkog zavoda za zaštitu prirode u Beogradu ustanovljeno da kao stanište na Maljenu ima samo livade u maljenskom selu Rosićima. Međutim, 26. maja 1995. godine Miodrag Loma je pronašao ovaj lep svetložućkasti cvet u Lukića dolu (nalazi se na jugoistočnoj padini previje koja spaja Crni vrh sa Velikom pleći). Na području bivše Jugoslavije ovaj cvet se nalazi samo u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, endem je centralnih i istočnih Dinarida. Što se tiče jadranske perunike, u knjizi dr Čedomira Šiljića Endemične biljke (Sarajevo, Beograd, 1984) navodi se da je ova biljka endem Jugoslavije, da se nalazi samo u Dlamaciji, Hercegovini i na Crnogorskom primorju i da raste do oko 600 metara nadmorske visine. Ovaj ljubičasti cvet našla je 23. juna 1995. godine Jasmina Loma u samom divčibarskom polju, u livadi na levoj obali potoka Žujana, gde se završava park-šuma (bivši rasadnik). Identifikacija ove dve vrste perunika izvršena je na osnovu knjige dr Šilića.

I kada se u drugoj polovini jula i početkom avgusta pokose trave i mnogobrojni cvetovi završe svoj život u otkosima, livade nisu puste. Pored cveća koje nadživi kosidbu, u avgustu se počinje javljati mrazovac, prvi vesnik jeseni na planini. Lep prizor pružaju zelene podotavljene livade sa ljubičastim prelivom koji daje mrazovac. Ova dekorativna biljka, čiji se kupasti cvet diže skoro neposredno iz zemlje, traje skoro do prvih hladnih dana.

Na Divčibarama su u znatnoj meri zastupljeni i šumski plodovi koji se upotrebljavaju u ljudskoj ishrani. Znatno je rasprostranjena šumska jagoda, koja obilje svojih crvenih, mirisnih i ukusnih plodova daje u mesecu junu. Na okomitim maljenskim kosama rastu divlja malina i kupina, čiji su plodovi takođe cenjeni. Od svih šumskih plodova najinteresantnija i najznačajnija je borovnica, čiji je tamnoplavi plod odličnog ukusa i bogat vitaminima, gvožđem i taninom. Borovnica raste kao žbunje na celom prostranstvu Maljena, ali je najviše ima u šumama bukve i jele.

biljni-svet-divcibare

 

Sadržaj preuzet sa sajta www.divcibare.org.rs

Direktan sadržaj možete pronaći klikom na link

Comments are closed.